Projekat 05 — Studija slučaja
Kolektiv Nordvest
Zadatak
Šezdeset osam domaćinstava koja moraju da se sretnu, a ne moraju da se druže.
Naručilac je bila stambena zadruga osnovana 2019. godine — sedamdesetak ljudi koji su zajedno kupili parcelu u severozapadnom delu Roterdama i tri godine se sastajali pre nego što je povučena prva linija. Program nismo dobili; napisali smo ga zajedno sa njima, kroz jedanaest radionica.
Iz tih razgovora izašla su dva zaključka. Prvo, ljudi žele zajedničke prostore, ali ne žele obavezu. Drugo, spoljni prostor stana se koristi samo ako je dovoljno dubok da u njemu stane sto — sve ispod dva metra pretvara se u ostavu za bicikle.
Zgrada je odgovor na oba zaključka, doslovno i bez metafore.
01 / 03
Spoljna soba, a ne balkon
Svaki stan ima spoljni prostor dubine 2,4 metra u punoj širini dnevnog dela — od 5,4 do 8,1 metar. To je otprilike dvostruko više od uobičajenog holandskog balkona i jedina stavka oko koje u projektu nije bilo pregovora, ni kada se pojavio pritisak da se smanji zbog cene.
Prostor je definisan kao soba, ne kao dodatak: ima pod od hrastovih gredica, plafon, jedan zid od punog betona koji štiti od pogleda suseda i jednu potpuno otvorenu stranu. Trideset jedno domaćinstvo je u prvoj sezoni prijavilo da tu jede tokom leta.
Zbog tih 2,4 metra izgubljeno je oko 9 odsto neto stambene površine u odnosu na uporediv projekat sa istim gabaritom. Zadruga je taj gubitak izglasala svesno, dvotrećinskom većinom.
„Zajednički prostor koji zahteva raspored dežurstava neće preživeti drugu godinu. Onaj kroz koji ionako prolazite — hoće.”
02 / 03
Susret bez obaveze
Pristup stanovima je galerijski, sa severne strane, preko hodnika širine 2,1 metar. To je više od minimuma i dovoljno da se dvoje ljudi zaustave i razgovaraju bez blokiranja prolaza. Ispred svakih vrata je niša dubine 600 mm — mesto za klupu, biljku ili kutije, koje stanari koriste kako hoće.
Zajednički prostori od 340 m² nisu grupisani u jedan „društveni centar”. Razdeljeni su na pet mesta duž prirodnih putanja kretanja: perionica uz ulaz, radionica uz garažu za bicikle, gostinjska soba na trećem spratu, kuhinja i trpezarija u prizemlju, krovna terasa. Nijedan nije zaobilazan.
Dvorište je jedina površina koja pripada svima podjednako. U njemu nema parkinga, nema podele na parcele i nema ograda — 620 m² zemlje sa četrnaest zadržanih stabala.
Detalji
Bliski plan
Prevucite →
03 / 03
Konstrukcija i cena
Zgrada je izvedena u montažnom betonu sa belim cementom i lokalnim agregatom, u dvadeset dva tipa elemenata. Ograničen broj tipova bio je uslov budžeta, a ne estetska odluka — ali je proizveo ritam fasade koji je danas njena najprepoznatljivija osobina.
Instalacije su vođene kroz vertikalne šahtove dostupne sa galerije, tako da nijedna intervencija ne zahteva ulazak u stan. Za zgradu u zadružnom vlasništvu, gde održavanje organizuju sami stanari, to je bila važnija odluka od bilo koje fasadne.
Ukupna cena izgradnje iznosila je 2.180 evra po kvadratu, oko 12 odsto ispod proseka za uporedive novogradnje u Roterdamu iste godine.
Tehnički podaci
Autorstvo i saradnici
