Projekat 03 — Studija slučaja
Paviljon Tišine
Zadatak
Soba u kojoj se ne mora ništa raditi.
Uprava bolnice u Orhusu tražila je prostor za porodice pacijenata — mesto van odeljenja, bez verskog obeležja i bez programa. Konkursni zadatak imao je jednu jedinu merljivu stavku: prostor mora biti tiši od okoline.
Park u kome se paviljon nalazi udaljen je osamdeset metara od gradske saobraćajnice sa dvanaest hiljada vozila dnevno. Merenja pre početka projektovanja pokazala su prosečnih 52 dB(A) u toku dana. Cilj je bio ispod 30.
Zato paviljon nije jedna zgrada nego dve: unutrašnja soba i spoljna ljuska, razdvojene vazdušnim slojem od 900 mm. Sve što projekat jeste proizlazi iz tog razmaka.
01 / 03
Dve ljuske, devetsto milimetara
Spoljna ljuska je od belog betona sa mermernim agregatom, debljine 180 mm, perforirana sa 1.140 otvora prečnika 60 do 140 mm. Raspored otvora nije crtan slobodnom rukom — dobijen je akustičkim proračunom tako da propušta severno svetlo, a razbija direktan zvučni talas iz pravca saobraćajnice.
Unutrašnja soba je masivna: zid od 300 mm livenog betona, bez ijednog otvora u pravcu grada. Između njih je vazdušni sloj sa apsorberima od reciklirane vune, širine 900 mm, koji istovremeno služi kao obilazni hodnik. Do glavne sobe se stiže tek pošto se dvaput promeni pravac kretanja — što je odluka isto toliko akustička koliko i psihološka.
Izmerena buka u glavnoj sobi je 28 dB(A). To je otprilike nivo tihe biblioteke noću.
„Tražili su tišinu, a tišina je merljiva. Retko dobijemo zadatak koji sam sebe tako precizno definiše.”
02 / 03
Severno svetlo i jedanaest metara neba
Glavna soba prima svetlo iz dva izvora. Prvi je pukotina u krovu, duga 11 metara i široka 400 mm, orijentisana tačno sever–jug, koja daje ravnomerno svetlo bez direktnog sunca u toku cele godine. Drugi je razliveno svetlo koje prolazi kroz perforacije spoljne ljuske, pada u vazdušni sloj i tek odbijeno ulazi u sobu.
Vreme reverberacije u glavnoj sobi iznosi 2,8 sekundi — namerno dugo. Prostor je akustički blizak kamenoj crkvi, iako u njemu nema nijednog verskog znaka. Ljudi u njemu instinktivno govore tiše, i to je bila jedina „funkcija” koju smo projektovali.
Nameštaj je sveden na dvadeset četiri klupe od uljenog jasena, izrađene po našem crtežu u radionici u Silkeborgu. Ništa se ne može pomeriti. To je jedini paviljonov propis.
Paleta
Beli beton, jasen, vuna, mesing.
Bez boje u celom objektu
Beli beton
Mermerni agregat iz Fauskea, brušen do 400 grit na unutrašnjoj strani.
Uljeni jasen
Klupe i unutrašnja vrata. Dvadeset četiri komada, jedna serija, jedno stablo.
Reciklirana vuna
Apsorberi u vazdušnom sloju, 120 mm. Nevidljivi iz svih pozicija posetioca.
Patinirani mesing
Kvake i ivične trake praga. Jedini sjajni materijal u objektu — i taj tamni.
03 / 03
Upotreba
Paviljon je otvoren u martu 2023. i dostupan je dvadeset četiri sata dnevno, bez osoblja i bez rezervacije. U prvoj godini zabeleženo je oko devetnaest hiljada ulazaka — više nego što je iko očekivao za prostor bez ijedne aktivnosti.
Bolnica je od tada uvela jedno pravilo koje mi nismo predložili: paviljon se ne koristi za sastanke. Ostaje prazan i kada je potreban za nešto korisno. To smatramo najboljom potvrdom projekta.
Tehnički podaci
Autorstvo i saradnici
